MY WOODEN HOUSE - VIKENDICA OD DRVETA

.....ili kako sam napravio svoju vikendicu korak po korak.

          Ovde će biti izložene moje ideje i njihova realizacija u cilju konstrukcije drvene kućice za odmor na planini.
          Odmah da kažem da nisam stručnjak iz oblasti gradjevinarstva ili neke slične grane koja bi mi omogućila profesionalni pristup izigradnji. Sve što sam radio (a i dalje radim) sam koristio iskustva drugih, ponešto sam smišljao i prilagodjavao situaciji i terenu na kom je obavljena gradnja.



          Nadam se da će slike dosta toga reći.

  Kako sam krenuo?


Najpre izibor lokacije .......... Tamo gde vam se dopadne, dovoljno je par ari zemljišta na odabranom mestu i možemo krenuti sa radom!

Što se moje lokacije tiče, vidi se na priloženom snimku, da je brdsko planinsko područje oko 700 mnv i pogled je prelep. Šuma je mešovito listopadno četinarska a brisan prostor je prema Stolovima na 180 stepeni. Na snimku je Binić (Bine) čuveni planinar iz Kraljeva koji daje svoj doprinos odredjivanju lokacije.

Materijal za ,,kostur,, objekta je dovežen. Za kostur sam odabrao impregniranu hrastovinu iz više razloga: zaštićena je i nije sklona krivljenju tj. dugotrajna je što je za mene bilo od presudnog značaja.

Na sledećem snimku vidimo postavljanje drvene konstrukcije na noseće betonske stope koje su izlivene prethodno i kojih ima 12. Na ovu varijantu sam se odlučio nakon konsultacija sa gradjevincem koji je procenio da je ovaj stil gradnje najadekvatniji terenu i pritom prilično jeftin. Pritom se ne umanjuje statična nosivost temelja i njegova izdržljivost prilikom opstrećenja kao što su zemljotresi (kojih je u medjuvremenu bilo dok sam objekat gradio) kao i udara vetra koji znaju da budu žestoki.

Ukoliko nekog bude dodatno zanimalo kako sam rasporedio noseće betonske stubove postaviću dodatne fotke.

Na prethodnoj slici se vide obrisi buduće kućice (cca 30 m2 bez terase) i s obzirom da je teren pod padom kuća je u dva nivoa da bi se nadoknadio pad terena. S leve strane su tri stuba za terasu. 

Evo još jedne slike iz drugog ugla:

Sprema se i izolacija i za to sam odabrao stiropor koji je bolji za ovu vrstu sendvič zida koji sam odabrao da pravim.

Mali predah u nizanju rogova ....

I krovna konstrukcija je gotova.

U medjuvremenu ,,stručna služba,, priprema ručak :)

Nastavljamo sa postavljanjem svih elemenata, paralelno se radi na postavljanju vrata i prozora a i na nizanju ,,ondulina,, koje će biti za ovu priliku iskorišćene kao krovni pokrivač

Postavljen krov! Iz ove perspektive (gornja slika) se vidi kako je kuća postavljena na dva nivoa da bi se kompenzovao pad terena. Od betonskih elemenata su samo ,,stope,, a sve ostalo je pretežno drvo.

Pogled sa donje strane

Krećemo u redjanje OSB 3 ploča od 1,2 cm kao privremenu spoljnu oblogu.

Nakon postavljanja OSB ploča spolja, unutrašnje izolacije (stiropor AF 50 mm) postavio sam parnu branu i sa unutrašnje strane takodje OSB 3 ploče. OSB ploče su se pokazale kao jako dobro rešenje za ovu namenu.

Ovako izgleda kukća kada je postavljanje ploča završeno.

Pošto sam morao privremeno da obustavim radove, malo sam estetski ,,doterao,, kućicu i ofarbao je akrilnom fasadnom bojom.

Nakon izvesnog vremena radovi su nastavljeni i prvo je na redu bilo postavljanje specijalne folije vodo nepropusne paro propusne sa spoljne strane.

Kada je to završeno krenuo sam sa redjanjem nutovanih dasaka (kuvana čamovina iz Brazila) na roštilj od letava koji je prethodno postavljen.

Postavljanje ove folije je vrlo značajno jer je nezapaljiva i omogućava zidu da  diše. Kondenzacija koja se sakuplja u zidu zbog razlike u temperaturi kroz mikro rupice ove folije se drenira i ne dolazi do budjanja taloženja vlage.

Nastavljamo sa redjanjem dasaka koje se odlično uklapaju. One su impregnirane dvostrukim premazom Firnajza i dodatka voska i razredjivača tako da će biti, nadam se, dugotrajne i otporne na vremenske uslove koji vladaju na planini

Pogled na kuću sa postavljenim daskama...




i TO NIJE SVE ....Nastavak sledi .....

U medjuvremenu pogledajte ovu zanimljivost:
http://www.youtube.com/watch?v=R5gstL0mLDQ


----------------------------------------------------------------------

Jun 2020

Prošla je skoro decenija od kako je napravljena vikendica i kada sumiram utiske o trajnosti, kvalitetu izvedenih radova mogu da kažem i preporučim ovaj vid gradnje koji, istina, iziskuje dosta ličnog angažovanja ali se na kraju isplati. Kućica stoji kao da je juče sagrađena, zahteva minimalno održavanje i zadržava odlične termičke karakteristike. Na primer, pri spoljnoj temperaturi od -10 unutrašnja temperatura od +22 se postiže za dva sata svega. Za grejanje se koristi mala mladenovačka peć koja nije baš posebno efikasna pa bi se sa boljom peći verovatno postigli bolji rezultati.

Međutim, jedini greška koju sam morao ovih dana ispraviti je krovni pokrivač. Onduline koje sam stavio svojevremeno su za kratak period propale i pretilo je prokišnjavanje. Inače,kada sam ih postavljao prodavci su mi ih toplo preporučili i njihov minimalni vek trajanja je bio 20 godina navodno. Lim je ipak zakon iako sam u startu bio protiv tog rešenja, buka, kondezacija, toplota.... ali ipak na kraju sam odabrao rešenje da ga postavim preko postojećih ondulina.

        Još jedna informacija koja će možda nekima biti korisna. Građevina je zadržala svoj geometrijski položaj koji je imala u momentu izgradnje. Kontrolisano laserom (ako nekog zanima pojasniću) odstupanja od početnih kvota su 2 mm za 10 godina iako su u međuvremenu bili i zemljotresi, velike padavine (sneg, kiše) koje kod "čvrste" gradnje utiču na pomeranje i klizanje objekata.
        Zato mogu slobodno da svakom preporučim ovaj vid pilonske gradnje koja je pokazala niz prednosti u odnosu na klasičnu gradnju. Jeftinija je, ne zahteva velike radove kao što su kopanje temelja, nalivanje ploča, ne treba velika mehanizacija i veći broj radnika a pritom zadržava odlične kvalitete i termičke osobine.

        Sledeće o čemu ću pričati je voda sa izvora na placu. To je posebna priča :)

PISMO INDIJANSKOG POGLAVICE SIJETLA PREDSEDNIKU SAD IZ 1854. GODINE

Godine 1854 „veliki beli poglavica” iz Vašingtona dao je ponudu za veliku oblast indijanske zemlje i Indijancima obećao „rezervat”. Odgovor poglavice Sijetl opisan je kao jedan od najlepših i najdubljih, ikada iznetih, izjava po pitanju čovekove okoline. Grad Sijetl dobio je naziv po poglavici čiji je govor bio odgovor na predloženi Ugovor po kome se Indijanci nagovaraju da prodaju dva miliona ari zemlje za 150.000 dolara.
Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana.

Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti?

Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka peščana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt, sveti su u pamćenju i iskustvu moga naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanje na crvenog čoveka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga rođenja kada odu u šetnju među zvezdama. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je ona majka crvenog čoveka.

Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisno cveće naše su sestre, jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braća. Stenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek - svi pripadaju istoj porodici.

Tako, kad Veliki poglavica iz Washingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto tako da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca. Mi ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neće biti tako lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se setiti da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanja moga naroda.

Žubor vode glas je oca moga oca.

Reke su naša braća, one nam utažuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti i učiti našu decu da su reke naša braća, i vaša, i morate od sada dati reci dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu.

Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i drugi, jer on je stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnosi se prema majci-zemlji i prema bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderat će zemlju i ostaviti samo pustoš. Ne znam. Naš način je drugačiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oči crvenog čoveka. A možda je to jer crveni čovek je divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta da se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krilaca insekata. A možda je to jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta je to život ako čovek ne može čuti usamljeni krik kozoroga ili noćnu prepirku žaba u bari?

Ja sam crveni čovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem močvare kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednaki dah - životinja, drvo, čovek. Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupio na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao mesto gde će i beli čovek moći doći da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo, postavit ću jedan uslov: beli čovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeći gvozdeni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi.

Štа je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu, čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Štа god se desilo životinjama ubrzo će se dogoditi i čoveku. Sve stvari su povezane. Morate naučiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Tako da bi oni poštovali zemlju, recite vašoj deci da je zemlja s nama u srodstvu. Učite vašu decu kao što činimo mi s našom da je zemlja naša majka. Štа god snađe nju snaći će i sinove zemlje. Ako čovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. To mi znamo: zemlja ne pripada čoveku; čovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Štа god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Čovek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome. Štа god čini tkanju čini i sebi samome. Čak i beli čovek, čiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća posle svega. Videćemo. Jednu stvar znamo, koju će beli čovek jednog dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost jednaka je za crvenoga čoveka kao i za beloga. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi zemlji jest prezirati njenog Stvoritelja.

Beli takođe trebaju prolaz; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte vaš krevet i jedne noći ugušićete se u vlastitom đubretu. Ali u vašoj propasti svetlećete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njom kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni delovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajućom žicom. Gde je guštara? Otišla je. Gdje je orao? Otišao je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje.

Slapovi Izubre u blizini Bzovika

(Pismo poglavice Sijetla predsedniku SAD Abrahamu Linkolnu, odnosno predsedniku Pirsu, koje se iz sedišta Ujedinjenih nacija svake godine 5. juna šalje svim predsednicima država u svetu kao EKOLOŠKI MANIFEST – opomena šta nam predstoji ako se prema svetu ne ponašamo holistički, shvatanjem da je sve povezano)